Dnevnik iz Gruzije

26. 05. Polazak za Gruziju iz Beograda. Na dan Svete Glikerije, polazak iz Beograda u 22 sata posle akatista Svetoj Nini Gruzijskoj.

27.05. Ulazak u Tursku. Na Tursku granicu smo došli nakon 12 sata vožnje. Na granici smo imali probleme oko administrativnih formalnosti. Tek popodne, oko 15 sati po turskom vremenu krenuli samo sa granice. U hotel smo stigli naveče i tada smo se podelili u manje grupe i hotelske sobe i krenuli da razgledamo grad.

28.05. Razgledavanje Carigrada. Posetili smo: Manastir Pantokrator, kojeg su nakon osvajanja Osmanlije pretvorili u džamiju Zerik. U njoj su osmanlije napravile prvu osnovnu školu. Posetili smo Fanar – Vaseljensku Patrijaršiju i njen Saborni hram Svetog Đorđa. To je Saborni hram Vaseljenske Patrijaršije. Hteli smo da vidimo Bogosloviju, ali ona je bila zatvorena. Onda smo ušli u hram u kojem smo celivali mošti Svete Jefimije, Svete Teofanije i Svete Solomonije. Celivali smo i veliku svetinju, a to je stub na kojem je šiban Gospod Isus Hristos. Sa druge strane hrama, levo od oltara, celivali smo mošti: Svetog Jovana Zlatousta, Grigorija Bogoslova i Vasilija Velikog: „Tri Jerarha". Celivali smo ikonu Bogorodice Eleuse ispred čije kopije se molio i upokojio naš Sveti Simeon Mirotočivi. Iskoristili smo priliku da na obali Zlatnog roga, na mestu gde su branioci do poslednjeg trenutka branili grad, održimo pomen poginulim braniocima grada Konstantinopolja. Posle toga smo obišli Aja Sofiju u kojoj smo videli Krstove na zidovima i freske. Posetili smo i Crkvu Svete Irine iz 535. godine, koja je napravljena pre crkve Aja Sofije. Posle 1935. godine ona je zatvorena i restaurira se, a koristila se jedno vreme i kao džamija. Posetili smo Manastir Pantokrator, kojeg je podigao car Jovan Komnin II sa suprugom caricom Irinom početkom 12. veka u kojem je bio zatočen 1314. – 1320. godine oslepljen i prognan Sveti Stefan Dečanski sa sinovima Dušanom i Dušicom.

29.05. Trabzon i manastir Sumela – Nakon tako ispunjenog dana krenuli smo u noćnu vožnju ka Trabzonu, koji je bio jedan od pretedenta naslednika grada Bizantijske Patrijaršije i njegovog carstva. Trapezuntski Patrijarh je dugo godine imao dobre odnose sa osvajačima tako da je njihova patrijaršija ostala aktivna do 1461. godine. Ulaskom u grad nastavili smo vožnju prema manastiru Sumela koji se nalazi na pola sata vožnje od grada. Tamo smo izaši iz autobusa i pešlice se penjali 1200 metara da bi videli manastir Sumelu u kojem se nalazi čudotovrna ikona Presvete Bogorodice Sumelse. Nažalost manastir je bio zatvoren zbog faze restauracije. Bogorodica nas je udostojila velike blagodati pa se prilikom silaska razbistrilo parče neba upravo ispred manastira tako da smo videli ovaj veličanstveni manastirski kompleks.

30.05. Ulazak u Gruziju, Batumi – Ujutro u 6 sati sa velikom radošću krećemo za zemlju Svetog Đordža, i Svete ravnoapostolne Nine. Stigli smo nakon 2,5 sata vožnje i bez dugog zadržavanja na granici u pogranični grad Batumi. Ovde smo se sreli i sa našim putevoditeljem i domaćinom, Zazom. Hram koji smo posetili je posvećen Svetoj Nini. U njoj se nalaze ikone Svetog Andreja Prvozvanog, koji je prvi propovedao hrišćanstvo na ovom području, Svete Nine i Apostola Mateja (koji je zamenio Judu Iskariotskog). Ubrzo stižemo na arheološko nalazište (Gonio) na kome smo posetili mesto mučeništva Svetog Mateja. Krenuli smo autobusom u grad Poti i tu videli sabornu crkvu Premudrosti Božije, a zatim posetili lepi, ali i siromašan Hopski manastir. Prvo nas je na samom ulasku u crkvu dočekala zmija. A onda je jedna naša starija saputnica zanela se i oborila središnju ikonu Svetog Nikole. Koja se nalazi pored središne ikone. Ona je tada pala. Imali smo sreće, jer se nije povredila ali sama scena je bila vrlo potresna za sve nas. Siromašan manastir u predivnom kraju. Nekoliko monahinja su nas dočekale. Odatle smo otišli da se smestimo u hotele u Batumiju i onda nas je domaćin Zaza poveo u restoran "Wild west" da iskušamo najrazličitije ukuse i doživljaje gruzijske kuhinje: Kačapuri, Šašli, …. Isprobali smo i vino Kings Marauli.

31.05. Kutaisi – Ujutro u 6 sati polazimo iz Batumi u Kutaisi. To je grad koji ima deo glavnih državenih aktivnosti. Tu je sedište parlamenta i ustavnog suda, i on je treći po veličini grad u Gruziji. Na putu za Kutaisi smo stali u malom planinskom mestu Cajgeri gde se naleze mošti svetog Maksima Ispovednika. Zatim smo posetili sledeće manastire:
BAGRATI – Dobio ime po caru Bagratiju koji osnivač loze Bagrati. Koja je jedna od 4 katedralna hrama koje su postojale i koji predstavlja simbol ujedinjenja Gruzije. U tom manastiru se nalaze kopija Plaštanice Gospodnje i puno moštiju svetitelja. Koje su prilikom našeg celivanja i poklonjenja počele jako da blagouhaju. Bilo je zanimljivo videti mlade maturante kako proslavljaju uspešni završetak školovanja.
GELATI – U kojem se nalaze Gelatijska Čudotvorna ikona iz kraja 20. veka i freska koja pomaže ljudima pri najtežim bolestima, a kada se sprema rat ili zemljotres ona je mirotočila. U dvorištu je grob Cara Davida Graditelja, koji je iz pohoda protiv Persijanaca doneo „Ganđa vrata". Pored manastira se nalazi krst Svete Nine i crkva posvećenja njoj. A na južnom brdu manastira nalazi se crkva Svetom Savi Osveštanom.
MOCAMETA – ili mučenici u prevodu. Nalaze se mošti braća kneževa Davida i Konstantina. Gde smo se provukli ispod njihovih moštiju. Nalazi se u prelepom kraju. U Mocameti smo sreli episkopa koji nas je pomazao. Vratili smo se nalad u Kutaisi u naš hotel. Pronašli smo jedan predivan restoran u Puškinovoj ulici koji je prepun restorana a tu je i glavna pešačka zona. Tu smo imali priliku da vežbamo Gruzijske zdravice i probamo i druge vrste belog vina.

01.06. Putovanje za Tbilisi – Rano ujutro na putu za Tbilisi iz Kutaisi, pridružio nam se novi gruzijski prijatelj Geogrije Dvali čije je daljni rođak Sveti Nikolaj Dvali. Stižemo oko podne u tvrđavu Rabat. Nakon 2 sata pauze i vožnje stigli smo u pustinju koja se zove Vardzija što u prevodu znači „Tu sam ujko". To je isgovorila carica Tamara kada je bila mala, svom ujku kralju Đorđu. Tu se nalazi čudotvorna ikona Vardzijska. U toku je velika restauracija tih pečina. Zatim smo otišli u Samtavrijski manastir da se poklonimo starcu Gavrilu Gruzijskom. Na ulasku u SAMTAVRIJSKI manastir sa desne strane se nalazi mala crkvica posvećena Svetoj Nini, gde se ona podvizavala 14 godina, kao i kupina pred kojom se ona molila. Ovde se nalaze dva groba: Cara Mirjana i carice Nane. Ona je prva primila hrišćanstvo od Svete Nine u 4. veku. A car Mirjan je nakon primanja hrišćanstva proglasio ovu religiju za zvaničnu religiju. Tako da je Gruzija druga na svetu nakon Jermenije primile hrišćanstvo. U večernjim satima smo ušli u Tbilisi da se smestimo u hotel. Posetili smo Sionsku crkvu iz 6. veka koja je služila kao saborna crkva u Tbilisiju sve do gradnje hrama Sameba. Videli smo i kopiju ikone i kandilo starca Gavrila kao i kamilavku njegovu. Iako je bilo prošlo 11 uveče nismo očekivali da hram bude otvoren, sa iznenađenjem smo videli da je hram potpuno osvetljen i da u njemu ima ljudi. Na amvonu stoji jedan stari sveštenik kojeg smo sa velikim iznenađenjem i radošću prepoznali kao starca Arhimandrita Rafaila Karelina koji je delio blagoslove ljudima koji su se zatekli u crkvi. Onda smo ustanovili da je crkva otvorena tako dugo, jer je taj dan bio dan rodjenja Svete Nine i dan kada se proslavljaju njeni roditelji.

02.06. Manastir Bodbe i David Garedžijska pustinja – Napuštajući hotelske sobe, ujutro smo krenuli prema manastiru Bodbe u kojem smo se poklonili čudotovrnim moštima Svete ravnoapostolne Nine. Imali smo priliku da se spustimo niz 620 stepenica koje vode od manastira do istočnika u kojem smo se pogruzili. Nazad sa istočnika smo se vratili taksijem i onda kada smo se okupili pred autobusom, krenuli smo za manastir Davida Garedžijskog koji se nalazi u pustinji na samoj granici sa Azerbejdžanom. Kada smo stigli, tamo smo se poklonili grobu Svetog Davida i njegovog učenika Svetog Lukijana Garedžijskog. Ovaj manastirski kompleks nalazi se na oko 70 km od Tbilisija. U njemu se nalaze i pećinske monaške kelije do kojih se mora dodatno pešačiti. Manastir je iz 6. veka. Pustinju su osnovali 12 sirijskih otaca. Prilikom povratka iz David Garedžijske pustinje, videli smo malo slano jezero i prošli kroz neuobičajen mali stočarski gradić. Manastir se nalazi u regiji vrlo bogatoj kvalitetnim vinima koja se zove Kakheti. Tako da smo ovde kupili i po bocu vrlo kvalitetnog gruzijskog vina. Iz ovog ugodnog, ali vrlo vrelog, gotovo pustinjskog ambijenta krenuli smo u popodnevnim satima i nakon 2,5 sata vožnje stigli smo nazad u Tbilisi.

03.06. Liturgija u hramu Svetog Aleksandra Nevskog – Na dan Svetog Cara Konstantina i Carice Jelene, prisustovali smo Svetoj Liturgiji, na kojoj su se mnogi od nas pričestitli Svetim Hristovim Tajnama. Pre početka Liturgije, svi smo uzeli blagoslov od starca Rafaila Karelina. Nakon Liturgije, u gradu Tbilisiju smo posetili novi hram Svete Trojice na gruzijskom – Sameba. U tom hramu smo osetili blagodat Božiju, kroz blagouhanije nekoliko ikona. Videli smo i ikonu Svete Trojice koju je sam Patrijarh Ilija II naslikao. Od hrama smo se pešice spustili do mosta mučenika iznad kojeg smo videli crkvu mučenika Šušanka (Suzana). U popodnevnim satima smo krenuli u stari grad, bivšu prestolnica stare Gruzije pod nazivom Mcheta, a koja je najposećenije sveto mesto u Gruziji, jer se tamo u manastiru Svetichoveli nalazi najvažnija svetinja Pravoslavne Gruzije. Ovde se nalaze: Hiton Gospodnji, plašt Svetog Ilije, stopalo Svetog Andrije Prvoznvanog, kao i Živi Stub vere koji predstavlja Slavu Svete Katoličanske Gruzijske Crkve. Ranije se tu nalazio i krst u kojem je bio klin sa kojim je bio proboden Hristos, a sada se taj krst nalazi u Tbilisiju. Istorija svetog Hitona Gospodnjeg počinje u vreme Svete Sidonije. Naime, njen brat je kao trgovac, jevrejin iz Gruzije koji se u vreme raspeća Hristovog zatekao u Jerusalimu odkupio Hristov hiton od rimskog vojnika koji je kockom isti dobio. Poneo ga je sa sobom u Gruziju i predao ga svojoj sestri Sidoniji. Čim ga je Sidonija primila u ruke, ona je odmah umrla, ali od nje nisu mogli da rastave hiton pa su je zajedno sa njim sahranili. Nakon nekog vremena iz groba iznikao je Kedar koji se ispostavio kao blagodatan i isceljujući pored kojeg su mnogi ljudi primali iscenjelja. Sveta Nina je želela da se od tog kedra napravi 8 stupova koji će nositi crkvu koju je želela da sagradi. Sedam stupova su istesani od tog Kedra ali osmi stub koji je trebao da čini glavni potporni stub je lebdeo u vazduhu, pa se Sveta Nina dugo molila za uspešan završetak izgradnje hrama. Po njenim molitvama, stub se smestio na svoje mesto kao glavni držeći stup crkve. Sama crkva je sagrađena oko groba Svete Sidonije, a tačno na njenom grobu je sagrađena i njena kapela, nalik na stub. Tu poklonici dolaze da celivaju Hiton. Tu se nalazi i kamen koji na sebi ima pore u obliku Hitona Gospodnjeg. Mi smo prišli da celivamo stub i u tom momentu je počela podloga stuba da mirotoči što je bilo za nas mnogo potresno, ali i blagodatno iskustvo. Tu smo pročitali molitvu i poklonili se ostalim svetinjama. Nakon posete Mcheti, krenuli smo za grad Gori, kao najseverniju tačku putovanja po Gruziji. Posetili smo Atenski Sion koji je muški manastir iz 6. veka.

04.06 Povratak za Tursku, Gruzijsko-Turska granica – Rano ujutro stižemo na granicu sa Turskom. Turci sve autobuse zadržavaju na granici satima, a nas izbacuju da peške pređemo granicu. Nakon nekoliko sati kada smo videli da nepopuštaju mi smo iznajmljenim autobusom krenuli za Trapezunt. Stižemo tamo umorni i iscrpljeni. Taj dan koristimo za posetu i obilazak grada, plaže i praktično jedine znamenitosti toga grada, a to je „Mala Aja Sofija". Koja je sagrađena za vreme Cara Manojla I, sredinom 13. veka. Nakon celopopodnevnog i vecernjeg odmora u Trapezuntu (Trabzon) i prospavene noći u ovom gradu, sledećeg jutra krećemo za Carigrad.

05. 06. Putovanje za Carigrad – Nakon celodnevnih 17 sati vožnje, i predjenih 1200 km, stigli smo u Carigrad. Najteži deo puta je bio sam ulazak u Carigrad, kojemu je prilaz centru grada i našem hotelu dug 70 km. Sledećeg dana krećemo iz hotela. Započinjemo dan odlaskom u muzej Karye. To je muzej koji predstavlja hram i koji se nekada zvalo „Crkva u polju", jer se nalazila van granica Teodosijevih zidina. Kasnije je bila pretvorena u džamiju, a danas se zove muzej „Karye". Zadivljeni smo bili freskama u mozaiku koje se nalaze tamo. Neki članovi grupe su oduševljeno hteli da se pomole na ovom svetom mestu, ali su ih čuvari muzeja upozorili da se ne mole glasno, već tiho i u sebi. Obišli smo i Teodosijeve zidine. Spustili smo se prema Jedrenskoj tvrđavi. Nakon toga odlazimo u Vlahernsku crkvu koja pripada Grčkoj Pravoslavnoj Crkvi.

Krenuli smo za Beograd oko 21:30, a nedugo nakon što smo ušli u Srbiju, pročitali smo na internetu da je u Istanbulu bio teroristički napad sa nekoliko poginulih, a da se ova tragična nesreća dogodila baš na trgu gde smo se mi okupljali.