Toplo Miholjsko leto navelo nas je da dane vikenda provedemo izvan Beograda. Upravo se tog vikenda u mestu Oplenac održavao festival vina «57. Oplenačka berba». Prošetali smo parkom Oplenac, šetajući po hrastovom lišću koje nas je podsetilo na jesen, iako je oko nas bilo pravo Miholjsko leto. Celo popodne smo proveli na Oplencu i gotovo svakog momenta imali smo priliku uživati u prizorima prirodnih bogatstava ovog kraja. Ušli smo u hram posvećen Svetom Đorđu u kojem se nalazi mauzolej dinastije Karađorđević. Ovaj hram nalazi se na samom vrhu brda Oplenac. Šetali smo, ne znajući šta nas sve okružuje u ovom parku, stigli smo do Kraljičinog bazena odakle se pruža predivan pogled na Oplenačke padine i ka najlepšem zalasku sunca. Verujem da je Kraljičin bazen pružao opuštajuće trenutke svakome ko se ovde kupao i sunčao. Posetili smo muzej u kojem smo se zainteresovali za istoriju dinastije Karađorđević i tek kasno popodne popili kafu na terasi obližnjeg hotela "Oplenac".

Spustili smo se u grad Topolu i tamo nastavili da se krećemo istorijom dinastije Karađorđević i Prvog srpskog ustanka iz 1804. godine. Bili smo bliži istorijskoj
Karađorđevoj priči i hteli smo više da saznamo o Vrhovnom Voždu, Karađorđu koji je od Topole napravio svoju prestonicu i centar tadašnje oslobođene Srbije. Unutar utvrđenog grada nalazi se porodični konak, kao i crkva Presvete Bogorodice poznatija pod imenom Karađorđeva crkva. Sve nam je to bilo dostupno da posetimo i mi smo oduševljeno pratili istoriju porodice Karađorđević.

Odlučili smo da prespavamo u ovom delu Srbije i kasnije popodne krenuli smo ka mestu Aranđelovac. To je mesto koje se nalazi na pola sata vožnje od Topole. Večerali smo u jednom ugodnom, lokalnom restoranu i nakon večere krenuli smo do našeg smeštaja koji je bio u etno stilu. Predivni autentični stil kućica podsećao nas je na period Karađorđeve istorije ovog kraja i na period ustanaka protiv turskih osvajača. Etno stil nas je dodatno ispunio autentičnim zvucima i mirisima ovog kraja. Sutra ujutro krenuli smo na Svetu Liturgiju u veliki aranđelovački hram posvećen Arhangelu Gavrilu, velikom Nebeskom andjelu kojeg proslavljamo kao našu Krsnu Slavu.

Tog dana odlučili smo se da darujemo naše duše posetom jednoj velikoj svetinji,
manastiru Venčac, koji je posvećen Arhanđelu Mihailu i koji se nalazi nedaleko od Aranđelovca. Nismo znali gde se tačno nalazi ovaj manastir, ali bar smo znali u kom smeru treba da krenemo. Došli u predeo ove velike svetinje, jer nas je vodila naša intuicija. Nedaleko od Aranđelovca naišli smo usput na jednog čoveka koji je uređivao ulazak u svoje dvorište. On je kosio travu ispred kuće, a mi smo pristali i pitali smo ga: kako da dodjemo do manastira Venčac? Čovek nas je upozorio da se ne razume u manastire, i pohvalio se da je svojevremeno bio član UDBA (Jugoslovenska tajna policija). Sveta mesta ga tada nisu interesovala. On je u upenziji i živi u Beogradu, ali sve češće dolazi ovde na selo da se odmori. Međutim, rekao nam je da dobro zna starešinu ovog manastira i komentarisao je da je on divan čovek. Posebno je naglasio da kad god neko traži pomoć do ovog monaha da monah neizmerno pomaže i siguran je da će nas ugostiti i pomoći, ako nam je pomoć potrebna. Mi smo mu rekli da samo želimo da posetimo i da se poklonimo svetinji.

Zahvalili smo se ovom dobrom čoveku. On je nekada bio član UDBA-e, i danas priznaje bogatstvo pravoslavne vere, iako nije neki "veliki" vernik, on odaje zahvalnost dobrim
vernicima, ljudima koji žive u manastirima i svima onima koji pomažu ljudima. Zašli smo dublje u srce Šumadije, prema selu Brezovac, još dublje u obronke planine Venčac. Tamo smo pronašli novo-obnovljeni manastir Sv. Arhangela Mihaila. Ovaj manastir je bio godinama skriven od pogleda osvajača-turaka, ali manastir je bio zapušten i nemarnošću ljudi uništen. Ni veliki Karađorđe ne bi uspeo sačuvati ovaj manastir od nemara i nebrige ljudi. Proteklih decenija nije bilo obnavljanja ovog manastira, jer ondašnjim generacijama ljudi nije stalo do ove svetinje, do ovog manastira. Međutim, ljudi se menjaju, pogled na svet se menja, dolaze drugačija vremena i tek sada se manastir obnavlja. S obzirom da je manastir okružen šumom, imali smo problema sa dolaskom do manastira. Prilaz je kamenit i auto se teško kretao šumskim stazama. U predivnom zelenilu, našli smo na sakriven manastir. Našli smo obnovljen hram, sagrađeni konak, i bogate vinograde koji su ga okruživali. Primetili smo da je deo istorije ovog kraja vezan za moćne Nebeske arhangele, Mihaila i Gavrila, koji su nas poveli i doveli do svetinja Oplenačkog kraja. Divili smo se svetinjama, istoriji Srbije,
dinastiji Karađorđević, ali i ljudima koji shvataju moć svetih mesta, iako su se mnogi od njih borili za drugačije ideale, zanemarivši svoju istoriju i duhovnost.

Nenad Badovinac,
Oktobar, 2020.