Novoprestavljena Mati Mihaila rođena je 03. decembra 1934. godine u okolini Sarajeva, mesto Tvrdići, opština Pale, a sa porodicom je, kolonizacijom, došla u Lazarevo kod Zrenjanina. U manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice na Senjaku, u neprestanoj molitvi i podvigu je živela od 1958. godine.

U nastavku je deo intevjua koji je gđa Tankosava Damjanović vodila sa novoprestavljenom mati Mihailom: "Majka je baš sa Ilidže, a otac iz okoline Sarajeva. Imali su nas šestoro. Ja sam imala sestru bliznakinju, koja je živela svega tri godine. Znate kako je to tada bilo, do lekara se teško dolazilo, svaka ozbiljnija bolest završavala se lošim ishodom. Moji roditelji su bili jako pobožni. Zbog toga su mnogo trpeli i bili proganjani, jer u to su vreme pobožne porodice bile obeležene. Možete da zamislite kako je našem narodu bilo kada je od njega trazeno da se odjednom odrekne svoje vere, a u ono predratno i posleratno vreme ničega drugog vrednog i nije bilo. Trebalo je da se prihvati komunizam, bezbožništvo ustvari, jedino što je vlast nudila. U takvoj konfuziji smo se 1945. godine preselili u Vojvodinu, u selo Lazarevo. Bila je to kolonizacija. Tada smo mislili da smo dobili kuću i imanje po zasluzi, jer je iz svake takve porodice bio po neko u partizanima. Mnoge porodice su krenule u neizvesnost. Putovali smo vozom do Zrenjanina, a onda autobusima do kuća koje su nam dodeljene. Sećam se da moja majka dugo nije htela da uđe u kuću koja nam je dodeljena, jer je shvatila da su iz te kuće isterani neki ljudi da bismo se mi tu uselili. Privikavanje je bilo veoma teško. Bili su to sasvim drugi uslovi, drugačiji nacin života, drugačiji ljudi, običaji... Često sam majku zaticala zamišljenu i nekako brižnu. Znala sam da se plaši za našu budućnost i kao da je osećala pogubnost uticaja komunizma na dušu čovekovu. Verujućem čoveku bilo je jako, jako teško u to vreme. Mene je neka nevidljiva sila vukla u osamu, u molitvu i valjda sam tako tražila spas od teške stvarnosti". Nastavak intervjua pročitajte na sajtu: www.manastir-lepavina.org

U nastavku pročitajte stihove koje je svojevremeno o Mati Mihaili proizneo sada blaženopočivši arhimandrit Gavrilo (lepavinski):

MATI MIHAILA
Kao mala ti si Crkvu volela,
i duša je tvoja radošću gorela.
Kao dete ti si otišla u manastir,
da upoznaš Boga i duhovni mir.
I sledivši poziv mati Petronije
pošla si u manastir Svete Melanije.
Molitvama ti si ispunjena bila,
i mlađana ti si se zamonašila.
Nakon smrti tvoje majke duhovne,
ti došla si, majčice, u Vavedenje.
Sa ljubavlju divnom, mati Mihaila,
primila je tebe mati Angelina.
Tebi Gospod dao je, da obiđeš Njegov grob
I da vidiš silazak Svetog Ognja nebeskog.
Mnogih čuda Božijih ti si svedok bila,
sa radošću, ljubavlju za sve se molila.
I dalje se moli mati Mihaila
za nas grešne, da nas čuva Božja sila.
Da nas čuva, izbavlja – od oluja grehovnih,
da nam prosti, podigne nas iz svih zamki paklenih,
da nam dari razum Njega da poznamo,
da nam srce očisti, da Ga zavolimo,
da u duši posije veru pravu, čistu;
pomoli se majčice ti za nas Hristu!
I još moli našu slavnu Vladičicu,
Presvetu, divnu, Bogorodicu!
Volimo te naša divna majčice,
pred Gospodom Silnim – molitvenice!

Mati je živela sa sestrinstvom manastira Vavedenje u Beogradu. Bila je brižna duhovna majka svojoj mnogobrojnoj duhovnoj deci. Bila je brižna za mnoge i često je toliko brinula o svojoj duhovnoj deci, da joj se ponekad zdravstveno stanje pogoršavalo. Imala je tada srčanih problema, ali njeno srce bilo je dovoljno jako i veliko, i tako sve do 11. decembra, 2021. do onog dana kada je preminula u bolnici u Beogradu i to od posledica srčanih problema.

U manastir je otišla kao devojčica, imala je tada 13-14 godina. Nakon više od 70 godina manastirskog života, ona je znala da mi kaže: "kada bih se ponovo rodila opet bih želela biti monahinja."

Život mati Mihaile bila je neiscrpna duhovna borba, ali i borba za slabe i bespomoćne, bolesne, i za one o kojima nije imao ko da brine. Mati Mihaila imala je veliko životno iskustvo i mnogo toga sam naučio od nje, ali mati Mihaila nikako nije razumela, zašto u današnjem svetu nedostaje ljubavi i međuljudskog poštovanja, baš onih vrednosti koje je mati Mihaila najviše volela.

U nastavku poslušajte besedu Njegove Svetosti patrijarha Porfirija koju je Patrijarh izgovorio na opelu mati Mihaili, 12.12.2021. u manastiru Vavadenje.

U nedelju, 12.12.2021. godine, na dan sahrane, došao sam na Svetu Liturgiju, celivao ikone, i tada sam prišao kivotu u kojem su se nalazili zemni ostaci mati Mihaile. Svetu Liturgiju predvodio je otac Danilo (Ljubotina), a u nastavku liturgije Njegova Svetost patrijarh Porfirije služio je opelo. Posle opela, mati Mihaila sahranjena je na manastirskom groblju u manastiru Vavedenje u Beogradu. VJEČNAJA PAMJAT MATI MIHAILI!

Fotografije sa sahrane možete da preuzmete sa linka: Album sa fotografijama.