Putujemo:

• Hram Svetog Nektarija u Valjevu
• Preko Lelića i Ćelija do Petničke pećine
• Petnička pećina

Hram Svetog Nektarija u Valjevu

Ranije ujutro krenuli smo iz Beograda u Valjevo. Pre obilaska stare gradske jezgre, poklonili smo se čudotvornim moštima Svetog Nektarija Eginskog koje ne nalaze u hramu u Valjevu. Pre nekoliko godina mošti su donešene iz Egine (Grčka) ovde u Valjevo. Možda je to jedan od razloga zašto me ovaj kraj podseća na mediteransku Grčku. Drugi deo grada, stara gradska jezgra, impozantna je replika srednjovekovne Srbije.

Prošetali smo starom gradskom jezgrom i uzeli "kafu za poneti", našli smo i domaće baklave i počatili se limunadom iz aparata. Nakon što smo se oduševili mnoštvu ljudi koji provode svoje vreme šetajući i uživajući u toplom Valjevskom danu, seli smo na klupu i u miru popili našu jutarnju "kafu za poneti". U Valjevo uvek rado pristajemo, to je jedna od naših omiljenih proletnih destinacija. Ne propuštamo priliku da se odmorimo ovde u staroj gradskoj jezgri uz žubor reke Kolubara i Gradac.

Od manastira Ćelija i Lelića do Petnićke pećine

Nije nam bilo dovoljno sat vremena da se nasitimo lepotama Valjevskog kraja. Odlučili smo da nastavimo prema manastiru Ćelije. Vozeći od Valjeva prema manastiru Ćelije, greškom sam skrenuo sa glavne ceste prema parku i spomen području. Kada sam shvatio da sam pogrešio odmah sam se polukružno okrenuo i vratio se na glavni put. Medjutim, iza mene su bila dva auta koja su zajedno sa mnom, takođe greškom, skrenula sa pravog puta. Nasmejali smo se jedni drugima, vratili se na pravi put i nastavili dalje. Bili smo na kraju kolone i jedan od njih, koji je sada bio ispred nas dao je migavac za skretanje u levo. Pristali smo jedni pored drugih, upoznali smo se i dogovorili se da ćemo mi njih pratiti prema vidikovcu, prema kojem su krenuli, a posle da će ćemo zajedno posetiti manastir Ćelije. Obradovali smo se ovoj zajedničkoj ideji. Vozili smo kroz šumu i stigli smo do kraja puta, do vidikovca sa kojeg je bio predivan pogled prema reci Gradac i manastiru Ćelije. Ovde smo se upoznali sa našim saputnicima, sa Bojanom i Ivanom. Primetili smo kako nas je spojila zajednička želja za posetom prirodnim i duhovnim lepotama našeg kraja.

Nakon psoete vidikovcu krenuli smo u manastir Ćelije i reci Gradac. Poklonili smo se svetinjama manastira Ćelije i tada zaključili kako je poseta duhovnim lepotama važna za upoznavanje savremene Srbije i Balkana. Gotovo celo Balkansko poluostrvo isprepleteno je putevima koje povezuju manastire i sveta mesta, ali isto tako povezuju različite vekove, jer Balkan je isprepleten svetim mestima koji dosežu do prvih vekova hrišćanstva pa sve do svetinja koje su podignute u najnovije doba. U manastiru Ćelije poklonili smo se moštima svetog Ave Justina, kopiji ikone Presvete Bogorodice Lepavinske koja se nalazi u hramu na severnom zidu. Prineli smo sveće za naše najmilije i na kraju posete zasladili smo se posebnom posnom poslasticom koja se prodaje u manastirskoj prodavnici, čokoladom koja se zove "Čokoloadka". Tako smo dobili dodatnu energiju kojom smo osnažili naše duhovne i fizičke baterije. Na svetim mestima dobijemo snagu kojom možemo lakše putovati kroz život. Osnaženi duhom nastavili smo pešice prema reci Gradac, koja se nalazi u blizini manastira i koja impresionira svojom lepotom, zvukom i mirisom.

Zajedno sa Bojanom i Ivanom krenuli smo u manastir Lelić. Bojan nije kršten i za njega su ovakva putovanja i posete svetim mestima relativno nepoznata iskustva. Na moje veliko čuđenje došli smo tačno na početak večernje službe i Bojan se iznenadio i obradovao kada je celivao mošti Svetog Nikolaja Velimirovića. U tom trenutku njemu
nije bilo jasno gde je došao i šta je uradio, ali verujem da je to jedan veliki korak za Bojanov duhovni život. Posle smo seli na klupu u manastirskom dvorištu, popili smo popodnevnu kafu i poslužili se hranom. Počastili smo Bojana i Ivanu i zajedno proveli popodne u dvorištu manastira Lelić.

Petničku pećina

U nastavku nepreglednih lepota valjevskog kraja ukazala nam se i prilika da posetimo
Petničku pećinu koja se nalazi nedaleko od Valjeva. Ovde smo došli na predlog naših putopisnih prijatelja, "slučajnih" poznanika Bojana i Ivane koje smo upoznali na našoj duhovno-putopisnoj misiji. Tog dana odveli smo naše saputnike u manastir Lelić i Ćelije, a oni su nam vratili putopisnu ljubav i pokazali nam Petničku pećinu.

Tog dana ništa nam se nije slučajno dogodilo, a opet nekako neplanski smo se našli ovde, u valjevskom kraju. Drago mi je zbog poznanstva Bojana i Ivane sa kojima smo
proveli bogato poslepodne. Mi smo im približili duhovne lepote valjevskog kraja, a oni su nama pokazali prirodne lepote pećine i vidikovce. Na kraju dana bili smo bogatiji za predivna iskustva. Sa Bojanom i Ivanom smo razmenili kontakte i odlučili smo da naše "slučajno" upoznavanje preraste u novu putopisnu misiju Balkanskim poluostrvom.