BELA CRKVA I NJENA JEZERA

Putujemo:

• Bela Crkva
• Selo Kusić
• Crvena Crkva
• Deliblatska pešćara

Često obilazimo Balkansko poluostrvo kako bi doživeli duhovna, istorijska i kulturna bogatstva ove regije. Nedavno smo bili na Ramskoj tvrđavi, odakle se može videti najlepši zalazak sunca u Europi (časopis "National Geographic"). Tada, sa Ramske tvrđave, videli smo kako iz obližnje luke ka drugoj strani Dunava odlazi brod, tj. skela. Sada, mesec dana kasnije, Lidija i ja smo se našli sa druge strane, koji ne pripada Balkanskoj regiji, već Jugoistočno Banatskom kraju. Ovde smo posetili Belu Crkvu, malo banatsko mesto poznato po 7 veličanstvenih jezera.

BELA CRKVA

Vozeći se iz Beograda kroz Deliblatsku pešćaru divili smo se pešćanim dinama koje je prekrila trava, ali koji imaju istančan oblik pešćanih dina. Vozili smo se kroz sela ovog kraja i došli do grada Bela Crkva. Tamo smo se smestili u vili u kojoj smo prethodno rezervisali smeštaj. Ušli smo u naš apartman koji je bio predivno uređen, idealan za one koji često putuju i važno im je da smeštaj bude kvalitetan.

Odmah nakon što smo raspakovali naše kofere, krenuli smo prema Belocrkvanskim jezerima. Tamo smo ispod krošnje borovog drveta našli mesto za odmor. Raširili smo ćilim na kojem smo proveli celo popodne, ispijajući kafu i
razgovarajući. Imali smo prelep pogled na plavkasto-tirkizno jezero pored kojeg smo se odmarali.

Kasnije popodne, nakon dužeg odmora u prirodi i nakon dužeg druženja sa jezerom, nastavili smo po planu da obiđemo Belu Crkvu, mali gradić koji je bogat različitim kulturnim, istorijskim i duhovnim znamenitostima. Nedaleko od središta grada pronašli smo Rusku crkvu u kojoj je bila večernja služba, pred sutrašnji praznik Svetog Aleksandra Nevskog. U hramu, ispred južnog zida, poklonili smo se pred freskopisom Svete Carske porodice Romanov. U kraćem razgovoru sa sveštenoslužiteljem, saznao sam da će se sutradan na praznik Svetog Aleksandra Nevskog, Sveta Liturgija služiti od 9.00 časova.

Kasnije popodne pošli smo do Banatskog Petrovca, do mesta na kojem se nalazi skela koja prevozi vozila na drugu stranu Dunava. Kada smo došli tamo primetili smo da se sa druge strane Dunava nalazi Ramska tvrđava, mesto na kojem smo pre nekoliko nedelja gledali veličanstsven zalazak sunca. Sada gledamo zalazak sunca, samo sa suprotne strane Dunava, sa druge strane granice Balkanskog poluostrva. Gledajući i diveći se prirodnim lepotama koje često doživim na
obalama Dunava, postajem svestan sam da između prirodnih lepota ne postoje granice. Ovde uz Dunav, i uz zalazak sunca, prostire se upravo takva lepota koja ne poznaje granice.

Na obali dunava u jednom od mnogobrojnih restorana, pojeli smo riblju čorbu, koja nas je okrepila za nastavak večernjeg druženja. Kada smo se vratili u Belu Crkvu,
otišli smo do centra da prošetamo i tada ušli u radnju u kojoj se prodaju umetnine
i ručni radovi nastali u ovom kraju. Pronašli smo zanimljive proizvode koje svojim vrednim rukama, rukotvore vredne žena ovog kraja. Neki od tih predmeta, upravo sada ulepšavaju naš dom i tako nas podsećaju na naše prvo i nezaboravno
putopisno putovanje u Belu Crkvu.

Sledećeg dana Ruska pravoslavna crkva proslavljala je Svetog Aleksandra
Nevskog, i mi smo otišli u Rusku crkvu na Liturgijsko sabranje. U crkvi sam sreo brata Srdjana, koji duže vreme prati moje putopise ( Zapisi i reportaže ), i koji je tada rekao: da mu je drago što me upoznao, i da od kada prati moj blog, kao i objave na društvenim mrežama, da je bio siguran da ćemo se lično upoznati upravo u Beloj Crkvi.

Kada smo se odjavili iz našeg apartana, krenuli smo prema Rumunskoj granici da posetimo malo selo Kusić i predivnu crkvu u tom selu. Na svega nekoliko stotina metara od Rumunske granice nalazi se selo Kusić.

SELO KUSIĆ

U središtu malog mesta Kusić, nedaleko od Bele Crkve nalazi se jedna oronula prodavnica i stara kafana ispred koje je sedelo nekoliko meštana. Meštani su ispred stare kafane, ispijali pivo, pomalo zaboravljajući na najvredniju građevinu njihovog sela, staru Pravoslavnu crkvu.

Dvorišna kapija hrama, iako je bila nedelja, bila je zatvorena. Za uspomenu iz ovog istočno-banatskog sela nosim ove fotografije koje će me podsećati na to da zaboravljena duhovnost postoji svuda oko nas, u ovom slučaju na svega nekoliko kilometara od Beograda.

CRVENA CRKVA

Nedaleko od mesta Bela crkva, na putu za Beograd, nalazi se mesto Crvena Crkva. Po popisu iz 2011. godine ovo mesto imalo je svega 666 stanovnika (Wikipedija), a od odavno u prošlosti ima i predivnu crkvu Blagoveštenja koju smo došli da posetimo. Ovo mesto nije veliko, tako da smo ubrzo pronašli restoran koji smo tražili, i u kojem smo ručali i pripremili se za povratak u Beograd.

Prilikom povratka za Beograd, stali smo u mestu Kovin, u kojem smo se okrepili uz poslastice i odmorili na njhovom glavnom trgu.

Tako je završio još jedan naš porodični putopisni vikend u kojem smo posetili nova područja, videli znamenitosti ovog kraja i upoznali nove ljude, sprijateljili se sa prirodom koja nas neprestano motiviše na nova putovanja. Uvek kada krenemo na takva putovanja pronalazimo ambijent koji ispunjava onaj deo naših života koji vapi za prirodnim, istorijskih i duhovnim vrednostima.