PETROVARADINSKE STAZE

Putujemo:

• Hram Svetog apostola Pavla
• Tvrđava Petrovaradin
• Poslastičarnica, restoran.

Putovali smo iz Beograda, za Petrovaradin na popodneni odmor tokom kojeg smo planirali večeru u jednom od Petrovaradinskih restorana. Poseta Petrovaradinu se odužila s obzirom na zanimljivosti na koje smo naišli. Ostali smo duže nego što smo predvideli. Parkirali smo u delu Petrovaradina odakle smo ugledali toranj hrama Svetog Pavla koji nas je prizvao k sebi. Predložio sam Lidiji da prošetamo do hrama, da upoznamo i poklonimo se svetinji. Ulazak u hram bio je naš prvi kontakt sa Petrovaradinom. Odmah po ulasku u hram osetili smo poseban mir koji nas uvek obuzme i koji neopisvo ima snagu da nadvlada ionako bezgraničnu tišinu koja vlada u svetinjama. Prepustili smo se motivu u kojem caruje molitva našeg srca. Laganim koracima Lidija je nastavila do ikone Svetog Nektarija gde se skoncentrisala na molitvu svetitelju. Nije tada ni slutila da su je ka ikoni, na jedan poseban način, privukle svete mošti Svetog Nektarija koje su bile skrivene u posebnoj drvenoj kutiji koja se nalazila ispod ikone, i koje su nam tek kasnije, po dolasku crkvenjaka bile otkrivene.

Obogaćeni prizivom blagodati koji se izliva sa ikone Fruškogorske Bogorodice celivali smo toplinu sa Njene Ikone. Tada smo Joj se molitveno obratili stihovima koje su napisane ovoj ikoni u čast:

- Fruškogorska Bogorodice, udahni me pogledom, ispleti u svetlost, isceli telo ljubavi bezvremena zvezdonosna Devo.
- Zagrli me prsima izvora da naspavam dušu molitvom, odsanjaj mi večnost, usnama medovim, zaljuljaj me u sjaj tišine, u odjeku da se naslutim, utrobom uma, porod da razgranam.
- Kroz tebe se srcem raspevavam. Troglasjem se nebo razdanjuje, dovikujem Božansko u meni, budim vatru zadremanu, u očima varniče vekovi, ritmovi mi telo
progutaše, na zvezdanom krilu ljubav zapisujem.
- Pomozi blagorodna Tebe u meni da rastočim. Amin.

Nakon molitve prineli smo sveće za naše najmilije koji se nalaze na ovom i onome svetu i pozdravili se sa duhovnim vrednostima Petrovaradina. Uputili smo se se ka ostalim znamenitostima ovog mesta, popevši se starim stepenicama ka tvrđavi. Došli smo do Petrovaradinskog sata, ali ne u 13:20h kao što na donjoj slici pokazuje sat, već u 16:09h, što je tačno vreme kada uzmete u obzir da na ovom čudesnom satu mala kazaljka pokazuje sate, a velika minute. Saznali smo da je razlog tome da bi u ono vreme, brodovi videli iz daljine kazaljku koja pokazuje sate, jer minute im nisu bile toliko važne.

U hramu Svetog Pavla kupili smo ikonicu Fruškogorske Bogorodice koju smo hteli uramiti. Tražeći ram za ikonicu u nekim od Petrovaradinskih ateljea, na zanimljiv način ikonica nas je dovela pravo do Ateljea Radošević. Ovde smo upoznali vlasnika, umetnika koji okruženje i situacije u kojima živi, objašnjava dizajnom simbola. Mnogo originalnosti nam je ovaj umetnik ispričao na temu simbola, i ono što mi se najviše svidelo je to što nas je on primio kao najdraže goste u svom ateljeu. Bili smo počašćeni jer smo do kasno popodne razgovarali sa autorom i vlasnikom ovih radova. Gospodin Radošević nam je pripremio posebno gostoprimstvo, pozvavši nas da popijemo Petrovaradinsko vino i rakiju. Pričao nam je o umetnosti Petrovaradina, ali i u multietničkom bogatstvu različitosti kultura mnogih naroda koji žive u Vojvodini.

U svojoj novijoj trovekovnoj istoriji, Petrovaradin se pojavljuje kao biser barokne arhitekture, i riznica mnogih tajni. Gradnju tvrđave po kojoj smo šetali pokrenula je austrijska ratna komanda sa ciljem da se zaustave buduće invazije Turaka. Graditelji tog doba bili su mudri i nadareni. i tada su stvorili tunele koji ispod Dunava povezuju Petrovaradinsku tvrđavu sa Novim Sadom. Nismo se upuštali u istraživačke poduhvate obilaska tih tunela, ali želeli smo potražiti znamenitosti koje su nam se pružale. Za veće istraživačke poduhvate bili bi nam potrebni vodiči.

Nakon silaska sa Petrovaradinske tvrđave prošetali smo ulicama grada i ovde prošetali pored nekad najvažnijih objekata vojne i civilne uprave, kao i pored stambenih kuća visokih oficira, građenih u stilu baroka tokom osamnaestog veka. Videli smo i rodnu kuću hrvatskog bana Josipa Jelačića, kojemu je podignut čuveni spomenik na središnjem trgu u Zagrebu. Posetili smo poslastičarnicu "Multi-Tarte" i ovde kupili mnogo poslastica kako bi obeležili božićne poklade i početak Božićnog posta koji je počinjao. Hteli smo da večeramo u kultnoj piceriji "Mačak", kako bi se okrepili nakon šetnje Petrovaradinom, ali smo odustali od picerije i priklonili se ambijentu restorana i ugođaju žive petrovaradinske muzike. Pre odlaska u restoran, videli smo atmosferu pravog, zadimljenog irskog paba, ali nismo ulazili da popijemo kvalitetno točeno pivo, već smo nastavili da tražimo mesto za večeru, a to je bio jedan od odličnih restorana smeštenih pored Dunava.

Kasnije uveče pomalo umorni od obilaska Petrovaradina, ali duhovno nadahnuti svim onim što smo videli i doživeli pronašli smo ugodni ambijent u prestižnom restoranu uz Dunav. Ovde smo uz posebne specijalitete doživeli ugođaj vojvođanske muzike i ukusnih specijaliteta ovog kraja. Pesme vam ne mogu prepjevati, ali verujte da su stihovi toliko veseli i ugodni, baš kao i ceo naš dan koji smo posvetili upoznavanju Petrovaradina. Budite sa nama i tokom našeg narednog putovanja. Možda će ono biti baš sa ciljem da zavirimo i u vaše mesto i upoznamo lepote vašeg kraja.