«Porodično putovanje» sa Nenadom & Lidijom Badovinac
VALJEVO U PRIČI KOJA NADMAŠUJE SVETOVNI KARAKTER GRADA
Do Valjeva se brzo stiže, u Valjevu se dugo ostaje. Pred nama je tog dana bilo putovanje u Valjevo, obilazak manastira Ćelije i Lelić, i na kraju dana večera u jednom valjevskom restoranu.
Januar, 2021.
Valjevo
Putujemo:
Valjevo
Putovali smo po kiši iz Beograda u Valjevo, u autu smo slušali pesmu Matije Bećkovića: "Kada dođeš u jedan grad, a taj grad bude Valjevo..." Pratili smo putokaze i planirali
obilazak što više znamenitosti grada. Ispostavilo se do kraja dana da nismo uspeli obići većinu znamenitih mesta koje smo prvobitno planirali.
Po dolasku u Valjevo uputili smo se prema starom gradskom središtu "Tešnjar" (Stara čaršija). Stare zanatske radnje kojih je prepuna stara čaršija, govorile su nam o istoriji ovog znamenitog grada. Stara gradska jezgra je svojom očuvanom arhitekturom ostala da živi u srednjem veku. Kako smo dublje šetali tešnjarom, tako smo sve živopisnije, kroz arhitekturu, upoznavali istoriju ovog grada.
- Valjevo
- Manastir Ćelije
- Manastir Lelić
Valjevo
Putovali smo po kiši iz Beograda u Valjevo, u autu smo slušali pesmu Matije Bećkovića: "Kada dođeš u jedan grad, a taj grad bude Valjevo..." Pratili smo putokaze i planirali
obilazak što više znamenitosti grada. Ispostavilo se do kraja dana da nismo uspeli obići većinu znamenitih mesta koje smo prvobitno planirali.
Po dolasku u Valjevo uputili smo se prema starom gradskom središtu "Tešnjar" (Stara čaršija). Stare zanatske radnje kojih je prepuna stara čaršija, govorile su nam o istoriji ovog znamenitog grada. Stara gradska jezgra je svojom očuvanom arhitekturom ostala da živi u srednjem veku. Kako smo dublje šetali tešnjarom, tako smo sve živopisnije, kroz arhitekturu, upoznavali istoriju ovog grada.
Odlučili smo da ručamo u jednom od restorana koji se nalaze u starom delu grada. Ušli smo u restoran, ali hteli smo izbeći preveliku gužvu, tako da smo nastavili šetati prema "odabranom" etno restoranu u kojem se prepoznala stara srednjovekovna Srbija.
Ušli smo u restoran u kojem smo potražili sto sa pogledom prema reci. Iznenadio nas je bogat meni sa nazivima starih srpskih jela. Putovanje Balkanom čini nas radosnim, jer možemo birati specijalitete, ne samo zavisno o geografskom području, već i o periodu starih vremena. Posle ručka napravili smo detaljan plan obilaska i u taj plan upisali smo manastir Ćelije i manastir Lelić. Upravo i ovaj restoran u kojem smo ručali podsećao nas je ambijentom na pravoslavni duh grada.
Ušli smo u restoran u kojem smo potražili sto sa pogledom prema reci. Iznenadio nas je bogat meni sa nazivima starih srpskih jela. Putovanje Balkanom čini nas radosnim, jer možemo birati specijalitete, ne samo zavisno o geografskom području, već i o periodu starih vremena. Posle ručka napravili smo detaljan plan obilaska i u taj plan upisali smo manastir Ćelije i manastir Lelić. Upravo i ovaj restoran u kojem smo ručali podsećao nas je ambijentom na pravoslavni duh grada.
Valjevo je grad u Srbiji, sedište opštine Valjevo i Kolubarskog upravnog okruga. Nalazi se u Zapadnoj Srbiji, u Kolubarskom okrugu, na nepunih 100 kilometara južno od Beograda. Gradsko jezgro smešteno je u kotlini kroz koju protiče reka Kolubara. Valjevo spada među veća i razvijenija naselja u Srbiji. Prema popisu iz 2010. godine, grad Valjevo ima 72.435 stanovnika, a cela opština Valjevo ima 117.761. Nalazi se na prosečnoj nadmorskoj visini od 185 metara. Valjevo ima povoljan geografski položaj koji se ogleda u blizini više važnih saobraćajnica, kao što su Ibarska magistrala, magistralni put koji vodi ka Jadranskom moru, Bosni i Hercegovini, Mačvi i Vojvodini, kao i pruga Beograd-Bar i pruga Valjevo—Loznica u izgradnji. Takođe, Valjevo se nalazi na samo 100 km od Beograda, glavnog grada Srbije, a uz grad se nalazi i Aerodrom Valjevo sa potencijalom da u budućnosti usluži ceo Kolubarski okrug. Izvor: wikipedia.
Manastir Ćelije
Nedaleko od stare gradske jezgre nastavili smo u smeru manastira Ćelije. Spustili smo se u kotlinu manastira Ćelije i parkirali ispred ulaza u manastir. Sa druge strane ove kotline, nalazi se reka Gradac koja izvire ispod obližnje planine Povlen, a tok joj prolazi neposredno pored manastira Ćelije. Reka Gradac jedna je od najčišćih reka ovog dela Balkanskog poluostrva. Ostali smo zadivljeni videvši u daljini visoki kameni most koji posebno ukrašava okolinu manastira Ćelije.
Ušli smo u manastirsku svetinju. Predložio sam da se poklonimo grobu Svetog Justina Ćelijskog i zatim da uđemo u sveti hram. Setio sam se ispred groba kako mi je moj duhovni otac, sada blaženopočivši otac Gavrilo govorio, kako je on prilikom jednog svog dolaska iz manastira Hilandar sa Svete Gore, posetio manastir Ćelije i kako je tada uspeo da uzme blagoslov od oca Justina kojeg je mnogo cenio. Rekao mi je tada otac Gavrilo da se ubrzo nakon toga otac Justin upokojio i da se otac Gavrilo udostojio da prisustuvje upokojenju oca Justina Ćelijskog.
Ušli smo u hram i tamo nam se obratila jedna sestra u Hristu koja prati tekstove sa mog bloga Zapisi i reportaže. Pozdravili smo se, a ona je tada izrazila čuđenje što nas je videla ovde. Celivali smo ikone u hramu čiju je unutrašnjost u tom trenutku obasjavala samo svetlost sveća i kandila. Prisustvovali smo večernjoj molitvi sa posebnim mirom u duši, ali nismo se čudili tome, jer primetili smo da stojaći u priprati hrama, na naše čuđenje, sa leve strane od nas bila je na zidu ikona Bogorodice Lepavinske. Gotovo iznad naših glava. Kao po ulasku u hram, da nas je Bogorodica zaustavila pored svoje svete ikone. Radovali smo se tom saznanju i osećaju uzvišene radosti i oduševljenja. Biti u molitvenom zagrljaju i duhovnom dodiru sa Nebesima, jače je od bilo kojeg zemaljskog osećaja i zagrljaja.
Nedaleko od stare gradske jezgre nastavili smo u smeru manastira Ćelije. Spustili smo se u kotlinu manastira Ćelije i parkirali ispred ulaza u manastir. Sa druge strane ove kotline, nalazi se reka Gradac koja izvire ispod obližnje planine Povlen, a tok joj prolazi neposredno pored manastira Ćelije. Reka Gradac jedna je od najčišćih reka ovog dela Balkanskog poluostrva. Ostali smo zadivljeni videvši u daljini visoki kameni most koji posebno ukrašava okolinu manastira Ćelije.
Ušli smo u manastirsku svetinju. Predložio sam da se poklonimo grobu Svetog Justina Ćelijskog i zatim da uđemo u sveti hram. Setio sam se ispred groba kako mi je moj duhovni otac, sada blaženopočivši otac Gavrilo govorio, kako je on prilikom jednog svog dolaska iz manastira Hilandar sa Svete Gore, posetio manastir Ćelije i kako je tada uspeo da uzme blagoslov od oca Justina kojeg je mnogo cenio. Rekao mi je tada otac Gavrilo da se ubrzo nakon toga otac Justin upokojio i da se otac Gavrilo udostojio da prisustuvje upokojenju oca Justina Ćelijskog.
Ušli smo u hram i tamo nam se obratila jedna sestra u Hristu koja prati tekstove sa mog bloga Zapisi i reportaže. Pozdravili smo se, a ona je tada izrazila čuđenje što nas je videla ovde. Celivali smo ikone u hramu čiju je unutrašnjost u tom trenutku obasjavala samo svetlost sveća i kandila. Prisustvovali smo večernjoj molitvi sa posebnim mirom u duši, ali nismo se čudili tome, jer primetili smo da stojaći u priprati hrama, na naše čuđenje, sa leve strane od nas bila je na zidu ikona Bogorodice Lepavinske. Gotovo iznad naših glava. Kao po ulasku u hram, da nas je Bogorodica zaustavila pored svoje svete ikone. Radovali smo se tom saznanju i osećaju uzvišene radosti i oduševljenja. Biti u molitvenom zagrljaju i duhovnom dodiru sa Nebesima, jače je od bilo kojeg zemaljskog osećaja i zagrljaja.
Ceo Balkan čini mi se kao rodno mesto i u kojem god delu Balkana da se nalazim osećam se kao kod kuće. Nema granica između država i nema granica među ljudima. Balkan je dovoljno velik i bogat kako duhovnim i istorijskim, tako i kulturnim vrednostima. Život u ovom predelu Balkana daje jednu divnu duhovnu nit, koja me povezuje i sa rodnom Hrvatskom, i republikom Srpskom i Srbijom. Isto tako, iako daleko od manastira Lepavine, gotovo svakodnevno na našim putovanjima susrećemo našu Lepavinsku svetinju koja nas dočeka kao i te večeri u manastiru Lelić. Puno je lakše putovati i istraživati sveta mesta, jer uvereniji smo da na našim putovanjima nismo sami.
Manastir Lelić
Nastavili smo naše večernje putovanje u manastir Lelić. S obzirom na malu udaljenostjednog od drugog manastira, stigli smo pred kraj večernje molitve. Bilo je malo vernika u hramu, i na naše čuđenje na kraju molitve, otvorili su kivot sa svetim moštima našeg velikog i poštovanog Svetog Nikolaja Žičkog. Celivali smo mošti svetitelja. Nasuprot kivota na severnom zidu hrama prikazana je scena Strašnog suda sa opisana dva puta kojim putuje ljudska duše posle zemaljskog života, posle smrti. Jednim od dva predstavljena puta pošli su svi naši preci, jedan od ova dva puta čeka i sve nas nakon zemaljske smrti. Mi duboko verujemo i molimo se Bogu da On i naše duše udostoji da krenu onim putem kojim će nas odvesti ka večnom miru i spokoju naših duša.
Manastir Lelić
Nastavili smo naše večernje putovanje u manastir Lelić. S obzirom na malu udaljenostjednog od drugog manastira, stigli smo pred kraj večernje molitve. Bilo je malo vernika u hramu, i na naše čuđenje na kraju molitve, otvorili su kivot sa svetim moštima našeg velikog i poštovanog Svetog Nikolaja Žičkog. Celivali smo mošti svetitelja. Nasuprot kivota na severnom zidu hrama prikazana je scena Strašnog suda sa opisana dva puta kojim putuje ljudska duše posle zemaljskog života, posle smrti. Jednim od dva predstavljena puta pošli su svi naši preci, jedan od ova dva puta čeka i sve nas nakon zemaljske smrti. Mi duboko verujemo i molimo se Bogu da On i naše duše udostoji da krenu onim putem kojim će nas odvesti ka večnom miru i spokoju naših duša.
Ceo Balkan čini mi je kao rodno mesto i u kojem god delu Balkana da se nalazim osećam se kao kod kuće. Nema granica između država i nema granica među ljudima. Balkan je dovoljno velik i bogat kako duhovnim i istorijskim, tako i kulturnim vrednostima. Život u ovom predelu Balkana daje jednu divnu duhovnu nit, koja me povezuje i sa rodnom Hrvatskom, i republikom Srpskom i Srbijom. Isto tako, iako daleko od manastira Lepavine, gotovo svakodnevno na našim putovanjima susrećemo našu Lepavinsku svetinju koja nas dočeka kao i te večeri u manastiru Lelić. Puno je lakše putovati i istraživati sveta mesta, jer uvereniji smo da na našim putovanjima nismo sami.
Duše naših predaka neopisivo priželjkuju da za njihove duše prinesemo sveće. Plamenom sveća i mi smo tog dana ugrejali njihove duše. U manastiru Lelić palionica sveća nalazi se u posebnom delu predviđenom upravo za to, i taj deo nalazi se naslonjen na zid hrama. Mene je to podsetilo na mogućnost da prinesemo sveće koje će biti naslonjene na hram i tako simbolički grejati zid hrama na kojem se nalazi freska Strašnog suda. Dočekali smo veče i pošto se mrak spustio, mi smo se dodatno divili mističnom okruženju u kojem smo gledali svetlost sveća. Upravo se ta svetlost ispreplitala sa svetlošću reflektora koji su obasjavali veličanstveni hram manastira Lelić.
Naše popodnevno putovanje valjevskim krajem završili smo u centru Valjeva. Uveče, pre polaska za Beograd, prošetali smo centrom grada, ali ovaj put sa druge strane reke. Sa ove strane reke nalazili su se restorani savremenijeg duha, duha naših vekova. Pronašli smo restoran u kojem smo hteli da večeramo. Primetio sam da je na jednom od bočnih zidova ovog restorana iscrtano porodično stablo vlasnika restorana. Čitao sam imena njegovih predaka i tada primetio imena Gavrilo i Nenad. Ostao sam zaprepašćen činjenicom i saznanjem da je moj duhovni otac, blaženopočivši arhimandrit Gavrilo, na jedan mistični način pratio moje današnje korake i na kraju današnjeg putovanja hteo da me iznenadi daškom svetlosti kojim je ušao iz svog duhovnog u moj materijalni svet.
Naše popodnevno putovanje valjevskim krajem završili smo u centru Valjeva. Uveče, pre polaska za Beograd, prošetali smo centrom grada, ali ovaj put sa druge strane reke. Sa ove strane reke nalazili su se restorani savremenijeg duha, duha naših vekova. Pronašli smo restoran u kojem smo hteli da večeramo. Primetio sam da je na jednom od bočnih zidova ovog restorana iscrtano porodično stablo vlasnika restorana. Čitao sam imena njegovih predaka i tada primetio imena Gavrilo i Nenad. Ostao sam zaprepašćen činjenicom i saznanjem da je moj duhovni otac, blaženopočivši arhimandrit Gavrilo, na jedan mistični način pratio moje današnje korake i na kraju današnjeg putovanja hteo da me iznenadi daškom svetlosti kojim je ušao iz svog duhovnog u moj materijalni svet.
Januar, 2021.