DUNAVSKA RUTA OD VIMINACIJUMA DO
LEPENSKOG VIRA

Putujemo:

• Rimski grad Viminacijum
• Ramska tvrđava
• Srebrno jezero
• Manastir Tumane
• Golubačka tvrđava
• Lepenski Vir

Putujući Dunavom prema Đerdapu otvorili smo istočnu kapiju Srbije pored koje se nalaze najlepši prizori Dunava. Imali smo dovoljno snage da putujemo i da shvatimo koliko može biti moćan odmor uz obalu Dunava. Smernice su nas vodile od Viminacijuma prema Golupcu, gde je Dunav širok 6,5 km i posle kojih se ogromna količina Dunavskog sliva sužuje na svega nekoliko stotina metara kod Golubačke tvrđave i tako ulazi u Đerdapsku klisuru kojoj od sada uvek želimo da se vratimo.

Prvi grad na našem istorijskom putovanju uz Dunav je rimski grad Viminacijum. To je arheološko nalazište koje je udaljeno nekoliko kilometara od Požarevca. Grad je podignut u Prvom veku. Bio je to vojni logor sa oko 6000 vojnika koji je kasnije prerastao u grad sa oko 40.000 stanovnika. Bio je glavni grad Gornje Mezije - rimske provincije koja je obuhvatala deo Srbije, Bosne, Hrvatske, Severne Makedonije i zapadne Bugarske. "Viminacium… Beše to nekad blistav grad. Bogati hramovi, široke ulice, luksuzne vile, velike terme, amfiteatar… Poharaše ga varvari pre par godina i malo ostade od njegovog predjašnjeg sjaja. U samom gradu je nešto od kuća i javnih gradjevina već obnovljeno i život se polako vraća, ali u ovim smutnim vremenima ne imadoh poverenja u ovdašnje ljude. Dunavom bismo brzo stigli u Panoniju, Norikum, Reciju ili Dakiju. Kud ti pogled seže svuda voćnjaci, njive, šume… Ljudi se razmileli po poljima, vredno rade, reklo bi se, sve je u najboljem redu. A onda, u trenutku, kad ti pogled padne na ruševine logora Sedme Klaudijeve i razrušeni veliki Hram kapitolinske trijade, postaneš svestan nedavnih razaranja. A beše sjajan taj vojni logor! Veliki skoro kao onaj u Kastri Regini ili Veteri. Čak se i sada, izdaleka vide moćne kamene kule. A tek kakva beše Porta Praetoria! Kakvi sjajni arhitektonski ukrasi! To nigde ne videh!"

Saznali smo da je Viminacijum izrastao na teritoriji keltskog plemena Skordiska. Ovaj logor, a kasnije i grad, nalazio se na raskrsnici puteva koji su povezivali severni deo Balkanskog poluostrva sa ostalim delovima rimske imperije. Imali smo mnogo toga ovde za videti, ali držali smo se našeg plana i ubrzo nastavili dalje prema Ramskoj tvrđavi, našoj destinaciji koja nas je dovela do Dunava.

RAMSKA TVRĐAVA

Ramska tvrđava ima titulu koju je dobila od "National Geographic" kao mesto sa najlepšim zalaskom sunca u Evropi. Pronašli smo taj zalazak sunca. Zbog ovog pogleda neko bi prešao celu Evropu, a mi smo ga imali tog dana ispred naših očiju. Slikovita srednjovekovna Ramska tvrđava sagrađena je 1483. godine po nalogu sultana Bajazita II – dede Sulejmana Veličanstvenog. Nedavnom obnovom Ramska tvrđava je dobila potpuno novi izgled, u odnosu na ruševine koje su ovde bila kada sam prvi put, 2012 godine posetio ovo mesto.

Dunav u svom toku kod Ramske tvrđave skreće naglo sa svojim tokom. Na ovoj visoravni Kelti su u 4.veku pre Hrista gradili hram i na tom svetilištu se vide ostaci dvadesetak žrtvenih konstrukcija gde su se obavljali verski obredi. Ne postoje mnogo pisanih podataka vezanih za Keltsko naselje u Ramu, u antičkim zapisima postoji
podatak da su se ovde susreli Aleksandar Makedonski i Kelti [1]. Sa ovog mesta može se tokom dana pratiti sunce od njegovog izlaska do zalaska, a tokom noći i kretanje celog zvezdanog svoda kao i meseca, koji je za mnoga Keltska plemena predstavljao duhovnost i određivao vreme rituala. Duhovna tradicija kelta bila je usko vezana sa prirodnim pojavama i kretnju zvezda. Izvor [1]: https://ramskatvrdjava.rs/

SREBRNO JEZERO

Zbog samog položaja Srebrnog jezera, smeštenog na ulazu u Đerdapsku klisuru, koje sa severne strane leži na desnoj obali Dunava i sa prirodnom granicom sa Rumunijom, sasvim je jasno zašto je ovaj kraj posebno zanimljiv. U neposrednoj blizini Srebrnog jezera nalaze se tri tvrđave (Golubačka, Ramska i Smederevska), dva manastira (Tuman i Nimnik) i dva arheološka nalazišta (Lepenski Vir i Viminacijum).

Srebrno jezero je smešteno na desnoj obali Dunava i nekada je bilo njegov rukavac, da bi kasnije dvema branama bio pregrađen i tako je nastalo Srebrno jezero. Kada u poslepodnevnim satima sunce zađe za Karpate i hiljade srebrnih iskrica prekriju vodu, Srebrno jezero dobije srebrnu boju, otuda ovakav naziv.

MANASTIR TUMANE

Sa Dunava smo se povukli u unutrašnjost, prema nepreglednim šumama u kojima se smestio Manastir Tuman i isposnica Svetog Zosima Sinaita. Celivali smo mošti svetih Zosima i Jakova i tražili blagoslov od njih. U neposrednoj blizini manastira nalazi se isposnica koju manastir Tumane čuva kao važnu posebnost. Zaista impresivno deluje biti okružen svetim mestima. Secam se da sam prilikom prve posete Isposnici, još 2012 godine, imao problem u ovoj gustoj šumi, jer kada sam izašao iz isposnice Svetog Zosima Sinaita, moj sat je pokazivao jedan sat više nego što je bilo tačno vreme. Osim iz trenutnog prostornog koordinatnog sistema, izgleda da me tada isposnica preselila u neki drugi prostor, drugi svet sa drugačijim računanjem vremena. Nije ni čudo, jer mračna isposnica može učiniti nepojmljivo, svojom duhovnom svetlošću kojom sjaji u blizini Hristove Ikone.
Kliknite: Zapisi reportaze - Isposnica Svetog Zosima Sinajita
Kliknite: Zapisi i reportaze - poseta manastiru Tumane i Homoljskom kraju.

Kada smo Lidija i ja došli u manastir Tumane, ovde je bilo mnoštvo ljudi. Nepregledne kolone naroda koji su došli iz svih krajeva Srbije sa isčekivanjem trenutka kada će se pokloniti svetim moštima Svetog Zosima i Svetog Jakova Tumanskog. Hteo sam da snimimo i uživo emitujemo emisiju o poseti manastiru Tumane. Pripremio sam opremu i hteo da na društvene mreže putem interneta prenesem uživo svoj utisak sa ovog putovanja. Primetio sam tada da ovde nemam dovoljno jak internet signal da prenesem uživo video emitovanje. Morao sam da zanemarim svoju ideju koju sam ostavio za neku drugu priliku. Igumana manastira, oca Dimitrija nismo sreli, jer je bio zauzet
organizacionim poslovima, ali nam je bratija manastira učinila gostoprimstvo. U konaku manastira Tumane bili smo posluženi hladnim sokom i tada smo lako nastavili putovanje, Đerdapskom klisurom. Otac Zosim nas je blagoslovio pred put.

GOLUBAČKA TVRĐAVA

U povratku iz manastira Tumane, prolazimo pored Golubačke tvrđave koja je česta destinacija turista i avanturista koji prolaze Đerdapskom klisurom.

Stali smo pored Đerdapske klisure koja je najduža i najveća u Evropi, osim toga Đerdapska klisura je najlepši deo nacionalnog parka "Đerdap". Našli smo plažu na kojoj smo se kupali, a koja je skrivena u gustoj krošnji jedne Breze. Ovde nam je prišao čovek koji nam je ponudio da nas provoza u čamcu i pokaže koliko je ovde širok Dunav.

LEPENSKI VIR

Nacionalni park Đerdap otkrio nam je nove prizore za pamćenje. Lepenski Vir je jedno od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta. Smešteno je u Đerdapskoj klisuri. Ovaj lokalitet, koji je ime dobio po dunavskom viru, bio je sedište jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije. Tokom iskopavanja ovog nalazišta otkriveno je sedam naselja i preko stotinu objekata (stambenih i sakralnih) izgrađenih u ranom mezolitu, u periodu od oko 9500. do 7200. godine pre naše ere, i srednjem neolitu, od oko 6250. do 5500. godine pre naše ere. Po arheolozima, ovde je neprekidno bio život gotovo od 4.000 godina. Mozete li sada zamisliti da postoji grad u Srbiji koji je neprekidno grad od vremena 2.000 godina pre Hrista pa do danas.

Lepenski Vir krije mnogo interesantnih detalja, a jedan od njih je "Dvostruki izlazak sunca". Naučni su u istraživanjima utvrdili da su kuće Lepenaca bile orijentisane ka reci, prema steni sa druge strane Dunava. To nije slučajno, jer se iza Treskavca rađalo sunce, a na dan dugodnevice čak dva puta. Naučnici su imali priliku da se svojim očima uvere u dvostruki izlazak sunca iznad Treskavca koji se događa samo jednom u godini. Sunce se samo na trenutak pojavi u podnožju planine Treskavac na suprotnoj obali Dunava, potom nestane i nakon nekoliko minuta izađe u punom sjaju na vrhu Treskavca, kao na vrhu neke piramide. Izraz „dvostruki izlazak sunca" do sada nije korišćen u našem jeziku. Međutim, ovaj jedinstven, čudesan, skoro bajkovit fenomen, lep za gledanje, ima ogroman značaj u arheoastronomiji, pa je time od izuzetnog značaja za Lepenski Vir. Dvostruki izlazak i zalazak sunca se inače može posmatrati na više lokaliteta u svetu kao što su brdo kod grada Lik u Stafordširu na dugodnevicu i na brdu Kintrou u Škotskoj na kratkodnevicu, u oba slučaja sa dobro definisanih mesta posmatranja.

Postoji više lokaliteta sa kojih se može posmatrati dvostruki izlazak ili zalazak sunca kroz više dana u godini, ali, astronomski i kalendarski su veoma interesantni oni lokaliteti na kojima je taj fenomen vidljiv samo jednom u godini, na tačno određeni dan letnjeg ili zimskog solsticija – to je upravo mesto Lepenskog Vira. Srećnici koji su videli dvostruko svitanje nad Lepenskim Virom pričaju da sunce prvo „skromno" proviri s leve strane Treskavca, pa kao da se predomisli i nestane iza ove strme planine. Sumrak potom prvo razbije svetlosni oreol oko vrha, nakon čega sunce sa samog vrha Treskavca postane veliko svetleće oko. Kada sunce izađe iznad Treskavca, to znači da leto dolazi. Kada se pojavi dvostruki izlazak sunca, to je bio letnji solsticij, leto je došlo. Priroda donosi plodove za sakupljanje, lov i ribolov su olakšani, vreme je za pravljenje zaliha[2] .Priroda se postarala da drevnim stanovnicima Lepenskog Vira obezbedi dobar „alat" za orijentaciju u vremenu. Izvor[2]: Danas.rs

Ovo naše putovanje je trajalo svega dva dana. Čudili smo se kako smo uspeli mnogo toga videti i doživeli u tako kratko vreme. Dobri ljudi su nam i ovaj put pomogli u tome.